Bukijeva kajgana sa čvarcima

Objavljeno pod: Naši recepti

Sastojci:

  • 1 šoljica „Bibli“ čvaraka
  • 1 kašičica „Bibli“ masti
  • 3 jaja
  • mladi luk
  • so i paprika po želji

 

Priprema:

U tiganju upržiti usitnjen mladi luk sa „Bibli“ mašću. Na pola prženja dodajte i „Bibli“ čvarke. Ostaviti dva minuta da se čvarci malo istope, pa u tiganj dodati jaja. Začiniti po želji. Na parče hleba  (može se koristiti tost, somun ili parče hleba po želji) staviti spremljenu kajganu.

Prijatno!

Detaljnije

Najbolja lenja pita

Objavljeno pod: Naši recepti

Napravite ovu jednostavnu lenju pitu kombinujući sastojke koje ima svaka kuća kao što su: mast, jogurt, brašno, jaja i šećer. Izaberite Vama dostupno voće po žeji. Lako da može svako!

U ovom receptu koristi se domaća svinjska Bibli mast  

 

Sastojci:

  • 250g Bibli masti
  • 200g šećera
  • 2 jaja
  • 100 ml jogurta
  • 400g brašna
  • Malo limunove kore
  • 1 kg jabuka (mogu se koristiti i breskve ili višnje)
  • 4 kašike griza
  • Malo šećera u prahu za posipanje
  • Malo cimeta po želji

Kako spremiti:

  • Mast i šećer penasto umutiti, dodati jaja i jogurt.
  • Dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo.
  • Pola mase sipati u tepsiju za pečenje (ne podmazivati) ,zapeći da uhvati finu koricu ali da ostane belo.
  • Za to vreme pripremiti fil: Jabuke oljuštiti, narendati i dodati griz. Možete koristiti i breskve koje treba sitno iseckati i umešati sa grizom. Po želji možete staviti cimet ili šecer.
  • Staviti fil i preko fila razmazati drugu polovinu testa pa peći na 220 stepeni.
  • Pečenu pitu posuti šećerom u prahu. Prijatno!

 

Detaljnije

Veliki povratak svinjske masti, stigla je i u organska jela!

Objavljeno pod: Novosti

Iako poslednjih nekoliko decenija ozloglašena, svinjska mast postala je osnov moderne, organske ishrane. O njenim blagodetima govori Mirjana Ljutić, nutricionista.

Šta se desilo od vremena kada smo oblizivali brk posle kriške hleba s mašću i alevom paprikom?! Kada je nastao prevrat koji je doveo do toga da ova namirnica bude strogo prognana s naše trpeze? Kako je moguće da su je tako brzo i lako proglasili uzročnikom mnogih zdravstvenih problema?

Odavno započeti nutricionistički rat okončan je velikim povratkom domaće svinjske masti u savremenu ishranu. Zaplet je kulminirao sedamdesetih godina kada je problem masovne gojaznosti prouzrokovao veliki broj srčanih udara. Sve to i još ponešto uticalo je da se usvoje smernice o ishrani sa niskim procentom masti. Izgleda da je nov trend uveo i procvat moderne poljoprivrede i njen glavni proizvod žitarice, čija je ulja trebalo prodati. Tad proklamovane vrednosti doskoro su dosledno sprovođene i diktirale su jelovnik većine svetske populacije.

Svinjska mast bila je jedna od glavnih namirnica optuženih za povišen holesterol i srčane probleme. Potrošnja životinjskih masti drastično je opala, a biljnih ulja porasla. Ipak, rezultati nisu išli u korist tezi da problem leži u svinjskoj masti – broj obolelih nije se smanjio.

 

Savremeno društvo postalo je svesno da opasnost vreba od veštačkih masti skrivenih u industrijskoj hrani. Dokazano je da je svinjska mast, u manjim količinama, ljudskom organizmu potrebna za obavljanje svakodnevnih funkcija. Švedska je postala prva razvijena zemlja koja je odbacila opšteprihvaćena uverenja o nemasnoj ishrani i okrenula se ishrani s niskim procentom ugljenih hidrata i visokim procentom masnoća - LCHF. To je ujedno i najava modernih globalnih težnji.

Prija i deci i odraslima

Svinjska mast je najvažnija masnoća životinjskog porekla. Dobija se topljenjem sala i slanine, i to mokrim i suvim postupkom. Voda apsolutno ispari, belančevine koagulišu u vidu čvaraka i ceđenjem se odvajaju od masti. Tako nastaje domaća svinjska mast.

- U poslednje vreme domaća svinjska mast znatno se više ceni i preporučuje u ishrani od margarina, rafinisanog sojinog ili suncokretovog ulja. U društvu koje se sve više okreće organskoj hrani svinjska mast svakako ima mesto u tanjiru. Jede li se umereno, kao deo uravnotežene i dobro izbalansirane ishrane, a ne svakodnevno, može biti veoma korisna u ishrani dece i odraslih – kaže Mirjana Ljutić, nutricionista.

Svinjska mast je bele boje ili beložućkaste nijanse. Prijatnog je ukusa, miriše na čvarke, a da ne bi užegla, treba da se čuva u dobro zatvorenoj emajliranoj posudi na hladnom mestu. Može trajati do godinu dana.

Većinu mononezasićenih masti u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, vrlo zdrava masna kiselina, koja je dobra za kardiovaskularni sistem i povezana s manjim nivoom LDL – lošeg holesterola. Svinjska mast ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićenih masti, najviše oleinske i palmitoleinske, i oko 10 odsto polinezasićenih masti. Maslinovo ulje sadrži najviše oleinske kiseline – 70 odsto, dok svinjska mast sadrži 45 procenata, što je više od susamovog ulja (42%), kukuruznog ulja (28%), lanenog ulja (22%) i suncokretovog ulja (18%).

Jača imunosistem

Svinjska mast sadrži linolnu i miristinsku kiselinu, koje dokazano jačaju imunosistem. Ima visoku tačku ključanja – strukturu ne menja prilikom zagrevanja iznad 250 stepeni. Stoga namirnice pržene u svinjskoj masti apsorbuju manje štetnih radikala, koji se u slučaju drugih rastvorljivih namirnica, poput margarina, povećavaju prženjem. U kulinarstvu se svinjska mast posebno ceni zato što prženjem meso neće upiti previše masnoće i dobiće na ukusu.

Podstiče apsorpciju vitamina

Dodatna prednost svinjske masti jeste ta što se masnoće iz nje pretvaraju u energiju i podstiču apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima. To su vitamini A, D, E, K, što znači da vinjska mast u hrani pomaže crevima da apsorbuju ove vitamine u našem telu. Osim toga, dokazano je da svinjska mast sadrži holesterol koji se pod uticajem UV zraka pretvara u dragoceni vitamin D.

Ima manje holesterola od margarina

Svinjska mast je masnoća poznata kao triglicerid, koji se sastoji od tri masne zasićene kiseline. Uprkos svojoj reputaciji, ima manje zasićenih masnoća, a više mononezasićenih masti, pa samim tim i manje holesterola nego jednaka količina margarina.

 

Izvor: Blic Žena online

Detaljnije

Gostovanje direktora kompanije Bibli na RTS-u

Objavljeno pod: Novosti

Gostovanje direktora kompanije Bibli, Gregora Guberinića, u Dnevniku RTS-a, povodom inicijative Ministarstva privrede koje je drugi put u ovoj godini pozvalo mala i srednja preduzeća da iskoriste kredite Fonda za razvoj uz koje država daje petinu novca bespovratno.
Pogledajte:
Detaljnije

Bibliju dodeljen najviši AAA Gold sertifikat Bisnode

Objavljeno pod: Novosti

Firma Bibli dobila je najviši mogući bonitetni rejting AAA Gold sertifikat Bisnode. Ovim je potvrdjena bonitetna izvrsnost firme od strane švedske grupacije Bisnode AB. Sertifikat izvrsnosti mogu dobiti samo firme koje zadovoljavaju kriterijume i rangiranje i koja su se time uvrstila u najviši deo lestvice bonitetne izvrsnosti. Konkretno, radi se o 2% privrednih subjekata u Srbiji.

Iznad svega ovo priznanje izvrsnosti potvrda je dugogodišnjeg sistematskog i kvalitetnog rada koji dobitnike ove nagrade, firmu Bibli, svrstava u sam vrh domaće privrede, rame uz rame sa preduzećima iz Evropske unije, jer se primjenjuju isti rigorozni i dokazani kriterijumi.

Imati sertifikat izvrsnosti jedno je od retkih priznanja kojim poslovni subjekti dokazuju svojim potencijalnim poslovnim partnerima da su odgovorno i kvalitetno vođeno poduzeće s kojim treba poslovati, kao i da osigurava ugled i prednost u odabiru u odnosu na ostala preduzeća iz segmenta njihovog poslovanja kako iz perspektive finansijske sposobnosti tako i iz perspektive odgovornog poslovanja.

Poverenje i verodostojnost u poslovanju danas su retka odlika.

Vaš Bibli

Detaljnije
Subscribe to this RSS feed