Domaća gužvana gibanica

Objavljeno pod: Naši recepti

 Sastojci:

  • 2 kašike masti za podmazivanje posude i premazivanje kora
  • 500 g svežih kvalitetnih kora za gibanicu
  • 700 g kravljeg sira
  • 3 jaja
  • 150-200 ml kisele vode 

Priprema:

Na početku mašću podmazati posudu. Zatim, izmrviti sir. U mrvljen sir u većoj posudi dodati i jaja, kiselu vodu. Ukoliko je sir slan nema potrebe dodavati dodatno so u ovu smesu. Na dno posude staviti koru, poprskati otopljenom mašću. Ostatak kora umakati pa slagati u vidu zgužvanih loptica u posudu. Kada je gotovo sav materijal potrošen zaviti gibanicu jednom korom s vrha pa opet premazati mašću. Staviti u rernu na 220 stepeni oko 45 minuta da dobije lepu zlatnu boju. Kada se izvadi iz rerne sačekati da cela gibanica malo splasne, pa onda seći na komade. Uživajte i prijatno!

Detaljnije

Gurabije - Najukusniji kolači se prave sa svinjskom mašću

Objavljeno pod: Naši recepti

Stari srpski recept za gurabije: Naše bake su ih mesile sa mnogo ljubavi!

Setite se kako ste sa nestrpljenjem sedeli pored bakinog šporeta čekajući na vrele tek ispečene kolačiće, dok vas je njihov miris opijao.

 

Sastojci:

  • 250gr masti
  • 250gr šećera
  • 3 jajeta
  • 500gr brašna
  • strugana kora limuna, po želji
  • malo mlevenih oraha

 

Priprema:

Penasto umutite mast sa šećerom, pa postepeno dodajte 2 cela jaja, a od trećeg samo žumance. Belance ostavite u frižideru za kasnije. Zatim smesi dodajte brašno.

Testo ostavite da se stegne na hladnom pola sata, a nakon toga ga razvijte oklagijom na 5 mm. Vadite modlom keksiće, stavite na pleh obložen papirom za pečenje, premažite belancem i pospite orasima. Pecite 20 minuta na 160 stepeni.

 

 

Izvor: Stil magazin

Detaljnije

Pita sa sočnom korom

Objavljeno pod: Naši recepti

Nove generacije profesionalnih kuvara uveliko se okreću tradicionalnim receptima. Mast ima svoje dragoceno mesto u njima, dajući hrani posebnu slasnost. Svinjska mast tako pripada različitim kuhinjama širom sveta, a na internetu se u praznično vreme može naći prergšt varijacija slatke pite, koja dolazi iz Zapadne Evrope i SAD-a.  Kako napraviti sjajnu osnovu za pitu, koja sa različitim punjenjima i premazima može zameniti gotovo svaku poslastlicu? Trik je u korici koja se pravi sa mašću!

Pogledajte razliku u kori koja se pravi sa mašću, i one koje se pravi s puterom - Kora napravljena na masti se ne kruni, već zadržava svežinu:

 

 

Iz ovog recepta možete dobiti dve osnove za pitu, ili gornji i donji deo pite koja je unutra punjena. U svakom slučaju dobićete sočno testo! Pročitajte recept:

Sastojci:

  • 3 šolje brašna za fina peciva
  • 1 1/2 kašičice soli
  • 1/2 kašičice praška za pecivo
  • 1 šolja Bibli svinjske masti
  • 1 jaje
  • 1 kašičica jabukovog sirćeta
  • 5 kašika hladne vode

Recept:

Umešajte brašno, so i prašak za pecivo. U smesu ubacite mast i mešajte dok se brašno i mast u potpunosti ne sjedine. U drugoj posudi pomešajte jaje, sirće i hladnu vodu. Tečnu smesu polako sjediniti sa smesom od brašna. Izvaditi testo iz posude i preseći ga na dva dela. Kružno oblikujte svaku polovinu  i pokrijte. Ostavite u frižideru da se hladi minimum 1 sat.

Ovo testo za pitu se može zamrznuti i po potrebi koristiti.

Uživajte!

 

Detaljnije

Starinske griz knedle

Objavljeno pod: Naši recepti

 

Sastojci:

  • 1 jaje
  • 1 kašika Bibli masti
  • 1 šolja griza
  • Prstohvat soli

Recept:

  • Umutiti jaja viljuškom pa dodati mast. Sjediniti i malo posoliti.
  • Dodati griz.
  • Ponovo umutiti i kašičicom praviti male knedle.
  • Kuvati knedlice u skuvanoj supi oko 20 minuta pa poslužiti.

Prijatno!

Detaljnije

Najbolja lenja pita

Objavljeno pod: Naši recepti

Napravite ovu jednostavnu lenju pitu kombinujući sastojke koje ima svaka kuća kao što su: mast, jogurt, brašno, jaja i šećer. Izaberite Vama dostupno voće po žeji. Lako da može svako!

U ovom receptu koristi se domaća svinjska Bibli mast  

 

Sastojci:

  • 250g Bibli masti
  • 200g šećera
  • 2 jaja
  • 100 ml jogurta
  • 400g brašna
  • Malo limunove kore
  • 1 kg jabuka (mogu se koristiti i breskve ili višnje)
  • 4 kašike griza
  • Malo šećera u prahu za posipanje
  • Malo cimeta po želji

Kako spremiti:

  • Mast i šećer penasto umutiti, dodati jaja i jogurt.
  • Dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo.
  • Pola mase sipati u tepsiju za pečenje (ne podmazivati) ,zapeći da uhvati finu koricu ali da ostane belo.
  • Za to vreme pripremiti fil: Jabuke oljuštiti, narendati i dodati griz. Možete koristiti i breskve koje treba sitno iseckati i umešati sa grizom. Po želji možete staviti cimet ili šecer.
  • Staviti fil i preko fila razmazati drugu polovinu testa pa peći na 220 stepeni.
  • Pečenu pitu posuti šećerom u prahu. Prijatno!

 

Detaljnije

Recept za melem: Svinjska mast i lekovito bilje

Objavljeno pod: Naši recepti

Kako da lako napravite tradicionalni, univerzalni melem

U SVIM krajevima, od Rusije do Balkana, pravi se univerzalni melem za rane koji svuda ima sličnu recepturu uz lokalne dodatke.

Meleme su do sada pravili iskusni travari, jer su znali da pripreme sastojke i čuvali su recepturu. Osnova melema u našim krajevima je svinjska mast, ali može se zameniti i maslinovim uljem. Međutim, svinjska mast je neuporedivo lekovitija, jer ni na 250 stepeni ne menja svojstva i sastavni deo je mnogih kozmetičkih preparata pošto sprečava nastanak bora i hrani kožu. Mast je dobro sredstvo i za “ishranu” suve kose i često je uspešnije neguje od svih poznatih balzama. Mast se stavlja i u nos ili na grudi u slučaju kijavice i bronhitisa.

Kada se svinjskoj masti dodaju lekovite trave smesa postaje čarobna. Dobro je poznato da kantarion uklanja ožiljke, kamilica smiruje upalu, a rane brže zarastaju uz pomoć nevena.

RECEPT MELEM

Pola kilograma sveže svinjske masti treba ugrejati dok se ne otopi. U mast se ubacuje bilje koje pomaže u lečenju povrede, pa se kuvaju zajedno na tihoj vatri deset minuta uz neprestano mešanje. Pred sam kraj treba dodati med, malo loja, borove smole, komadić voska, tamjan, bogojavljenska vodica, začini...

Stavlja se jedna kašika glavne biljke i jedna kašika mešavine ostalih biljakaKada se sve sjedini treba da se procedi kroz gazu u posudu iz koje će se koristiti kada se ohladi.

Lekovite biljke

Ožiljci - hajdučka trava, kamilica i latice ruža

Hemoroidi - kantarion, kamilica i bosiljak

Opekotine - kantarion, lavanda i zova

Čirevi - bokvica, kantarion i maslačak

Rane - cvet nevena i hajdučka trava

Herpes, psorijaza - neven, žalfija i kamilica

Nagnječenje - gavez i ruzmarin

 

Izvor: Večernje novosti

 

Detaljnije

Holesterol nije bauk

Objavljeno pod: Novosti

Verovatno ste svašta čuli o navodnim efektima holesterola. Nekoliko savremenih istraživanja ukazuje da holesterol nije naš neprijatelj, kao što su nas naveli da verujemo. To tvrdi i ugledni stručnjak dr Ron Rozdejl, autoritet u oblasti ishrane i medicine metabolizma.

Dr Rozdejl je osnivač Rozdejl medicinskog centra, zatim Karolina Centra za mataboličku medicinu i suosnivač Centra za metaboličku medicinu (Boulder, Kolorado). U onlajn časopisu PreventDisease.com, ovaj ugledni lekar je napisao da uprkos raširenom verovanju da je holesterol glavni krivac koji stoji u osnovi srčanih bolesti, “čak ni desetine proučavanja nisu uspele da dokažu da holesterol izaziva kardiovaskularna oboljenja”. Ovaj stručnjak tvrdi da je holesterol od suštinske važnosti za život i da nastojanja da snizimo nivo holesterola čak mogu da budu štetna, pogotovo kako starimo. On dovodi u pitanje i priču o “dobrom” i “lošem” holesterolu.

“Holesterol je neophodan za sintezu hormona. Bez njega ne bismo mogli da proizvodimo estrogen, progesteron ni tostesteron. On je od suštinske važnosti za funkcionisanje nervnih sinapsi, a obezbeđuje strukturalnu celovitost ćelijskih membrana”, piše ovaj lekar.

Pored toga, dodaje dr Rozdejl, holesterol se koristi u koži da se spreči isparavanje vode i čini našu kožu “otpornom” na vodu. On takođe piše da je holesterol suštinski važan za sintezu D vitamina i žuči, pomoću koje telo vari masti! Jetra proizvodi 90% holesterola u nešem telu, a oko 10% dolazi iz ishrane. Ukoliko unosimo suviše holesterola putem hrane, jetra smanjuje proizvodnju. 

Neophodan za život

Holesterol je mast koja se prirodno javlja, što znači da spada u masti koje su neophodne da se grade i održavaju ćelijske membrane svih telesnih tkiva. Samo to nam već govori da nam je holesterol neophodan za život. Većina holesterola koji se nalazi u našim telima u stvari se prirodno proizvodi u našim ćelijama. 

Neki vitalni organi i strukture posebno traže holesterol da bi ispravno funkcionisali: a to su mozak, kičmena moždina i jetra. I nijedan od ovih organa, dodaje Rozdejl, neće raditi dobro ako se nivoi holesterola suviše snize: “U stvari, holesterol igra suštinsku ulogu u razvoju i održavanju zdravim ćelijskih membrana. On je kritično važan faktor u sintezi steroidnih hormona koji su ključni faktor našeg prirodnog fizičkog razvoja.”

Industrija hrane kriva za dezinformacije?

Rozdejl okrivljuje u velikoj meri za ono što on naziva “kvazinaukom” prehrambenu industriju, koja je stvorila mit o dobrom i lošem holesterolu.

“U stvari, to je potpuno netačno. Sam holesterol, bilo da ga prenosi LDL (lipoprotein male gustine) ili HDL (lipoprotein velike gustine) je potpuno isti. Holesterol je jednostavno neophodni sastojak koji mora da se redovno transportuje po celom telu radi efikasnog zdravog razvoja, održavanja i funkcionisanja naših ćelija. Razlika je u prenosiocima (lipoproteinima HDL i LDL) a obe vrste su neophodne da bi transportni sistem u ljudskom telu efikasno funkcionisao.” 

Ali, mogu da se pojave problemi kada su LDL čestice istovremeno male i kada njihova transportna sposobnost premašuje transportni potencijal dostupnog HDL. To može da dovede do toga da se više holesterola “isporučuje” po telu, a nema dovoljno transportnih resursa da se višak vrati u jetru.

Ipak, na kraju, holesterol nije bauk. Činjenica je da je holesterol važna i suštinska supstanca koja nam je potrebna za zdravlje na ćelijskom nivou, ističe dr Rozdejl. Najverovatnije je da neravnoteže u našem sistemu transporta holesterola potiču od dugoročnih loših navika u ishrani i manjka fizičkog vežbanja.

Izvor: zdravahrana.com

Detaljnije

Veliki povratak svinjske masti, stigla je i u organska jela!

Objavljeno pod: Novosti

Iako poslednjih nekoliko decenija ozloglašena, svinjska mast postala je osnov moderne, organske ishrane. O njenim blagodetima govori Mirjana Ljutić, nutricionista.

Šta se desilo od vremena kada smo oblizivali brk posle kriške hleba s mašću i alevom paprikom?! Kada je nastao prevrat koji je doveo do toga da ova namirnica bude strogo prognana s naše trpeze? Kako je moguće da su je tako brzo i lako proglasili uzročnikom mnogih zdravstvenih problema?

Odavno započeti nutricionistički rat okončan je velikim povratkom domaće svinjske masti u savremenu ishranu. Zaplet je kulminirao sedamdesetih godina kada je problem masovne gojaznosti prouzrokovao veliki broj srčanih udara. Sve to i još ponešto uticalo je da se usvoje smernice o ishrani sa niskim procentom masti. Izgleda da je nov trend uveo i procvat moderne poljoprivrede i njen glavni proizvod žitarice, čija je ulja trebalo prodati. Tad proklamovane vrednosti doskoro su dosledno sprovođene i diktirale su jelovnik većine svetske populacije.

Svinjska mast bila je jedna od glavnih namirnica optuženih za povišen holesterol i srčane probleme. Potrošnja životinjskih masti drastično je opala, a biljnih ulja porasla. Ipak, rezultati nisu išli u korist tezi da problem leži u svinjskoj masti – broj obolelih nije se smanjio.

 

Savremeno društvo postalo je svesno da opasnost vreba od veštačkih masti skrivenih u industrijskoj hrani. Dokazano je da je svinjska mast, u manjim količinama, ljudskom organizmu potrebna za obavljanje svakodnevnih funkcija. Švedska je postala prva razvijena zemlja koja je odbacila opšteprihvaćena uverenja o nemasnoj ishrani i okrenula se ishrani s niskim procentom ugljenih hidrata i visokim procentom masnoća - LCHF. To je ujedno i najava modernih globalnih težnji.

Prija i deci i odraslima

Svinjska mast je najvažnija masnoća životinjskog porekla. Dobija se topljenjem sala i slanine, i to mokrim i suvim postupkom. Voda apsolutno ispari, belančevine koagulišu u vidu čvaraka i ceđenjem se odvajaju od masti. Tako nastaje domaća svinjska mast.

- U poslednje vreme domaća svinjska mast znatno se više ceni i preporučuje u ishrani od margarina, rafinisanog sojinog ili suncokretovog ulja. U društvu koje se sve više okreće organskoj hrani svinjska mast svakako ima mesto u tanjiru. Jede li se umereno, kao deo uravnotežene i dobro izbalansirane ishrane, a ne svakodnevno, može biti veoma korisna u ishrani dece i odraslih – kaže Mirjana Ljutić, nutricionista.

Svinjska mast je bele boje ili beložućkaste nijanse. Prijatnog je ukusa, miriše na čvarke, a da ne bi užegla, treba da se čuva u dobro zatvorenoj emajliranoj posudi na hladnom mestu. Može trajati do godinu dana.

Većinu mononezasićenih masti u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, vrlo zdrava masna kiselina, koja je dobra za kardiovaskularni sistem i povezana s manjim nivoom LDL – lošeg holesterola. Svinjska mast ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićenih masti, najviše oleinske i palmitoleinske, i oko 10 odsto polinezasićenih masti. Maslinovo ulje sadrži najviše oleinske kiseline – 70 odsto, dok svinjska mast sadrži 45 procenata, što je više od susamovog ulja (42%), kukuruznog ulja (28%), lanenog ulja (22%) i suncokretovog ulja (18%).

Jača imunosistem

Svinjska mast sadrži linolnu i miristinsku kiselinu, koje dokazano jačaju imunosistem. Ima visoku tačku ključanja – strukturu ne menja prilikom zagrevanja iznad 250 stepeni. Stoga namirnice pržene u svinjskoj masti apsorbuju manje štetnih radikala, koji se u slučaju drugih rastvorljivih namirnica, poput margarina, povećavaju prženjem. U kulinarstvu se svinjska mast posebno ceni zato što prženjem meso neće upiti previše masnoće i dobiće na ukusu.

Podstiče apsorpciju vitamina

Dodatna prednost svinjske masti jeste ta što se masnoće iz nje pretvaraju u energiju i podstiču apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima. To su vitamini A, D, E, K, što znači da vinjska mast u hrani pomaže crevima da apsorbuju ove vitamine u našem telu. Osim toga, dokazano je da svinjska mast sadrži holesterol koji se pod uticajem UV zraka pretvara u dragoceni vitamin D.

Ima manje holesterola od margarina

Svinjska mast je masnoća poznata kao triglicerid, koji se sastoji od tri masne zasićene kiseline. Uprkos svojoj reputaciji, ima manje zasićenih masnoća, a više mononezasićenih masti, pa samim tim i manje holesterola nego jednaka količina margarina.

 

Izvor: Blic Žena online

Detaljnije
Subscribe to this RSS feed