Gurabije - Najukusniji kolači se prave sa svinjskom mašću

Objavljeno pod: Naši recepti

Stari srpski recept za gurabije: Naše bake su ih mesile sa mnogo ljubavi!

Setite se kako ste sa nestrpljenjem sedeli pored bakinog šporeta čekajući na vrele tek ispečene kolačiće, dok vas je njihov miris opijao.

 

Sastojci:

  • 250gr masti
  • 250gr šećera
  • 3 jajeta
  • 500gr brašna
  • strugana kora limuna, po želji
  • malo mlevenih oraha

 

Priprema:

Penasto umutite mast sa šećerom, pa postepeno dodajte 2 cela jaja, a od trećeg samo žumance. Belance ostavite u frižideru za kasnije. Zatim smesi dodajte brašno.

Testo ostavite da se stegne na hladnom pola sata, a nakon toga ga razvijte oklagijom na 5 mm. Vadite modlom keksiće, stavite na pleh obložen papirom za pečenje, premažite belancem i pospite orasima. Pecite 20 minuta na 160 stepeni.

 

 

Izvor: Stil magazin

Detaljnije

Recept za melem: Svinjska mast i lekovito bilje

Objavljeno pod: Naši recepti

Kako da lako napravite tradicionalni, univerzalni melem

U SVIM krajevima, od Rusije do Balkana, pravi se univerzalni melem za rane koji svuda ima sličnu recepturu uz lokalne dodatke.

Meleme su do sada pravili iskusni travari, jer su znali da pripreme sastojke i čuvali su recepturu. Osnova melema u našim krajevima je svinjska mast, ali može se zameniti i maslinovim uljem. Međutim, svinjska mast je neuporedivo lekovitija, jer ni na 250 stepeni ne menja svojstva i sastavni deo je mnogih kozmetičkih preparata pošto sprečava nastanak bora i hrani kožu. Mast je dobro sredstvo i za “ishranu” suve kose i često je uspešnije neguje od svih poznatih balzama. Mast se stavlja i u nos ili na grudi u slučaju kijavice i bronhitisa.

Kada se svinjskoj masti dodaju lekovite trave smesa postaje čarobna. Dobro je poznato da kantarion uklanja ožiljke, kamilica smiruje upalu, a rane brže zarastaju uz pomoć nevena.

RECEPT MELEM

Pola kilograma sveže svinjske masti treba ugrejati dok se ne otopi. U mast se ubacuje bilje koje pomaže u lečenju povrede, pa se kuvaju zajedno na tihoj vatri deset minuta uz neprestano mešanje. Pred sam kraj treba dodati med, malo loja, borove smole, komadić voska, tamjan, bogojavljenska vodica, začini...

Stavlja se jedna kašika glavne biljke i jedna kašika mešavine ostalih biljakaKada se sve sjedini treba da se procedi kroz gazu u posudu iz koje će se koristiti kada se ohladi.

Lekovite biljke

Ožiljci - hajdučka trava, kamilica i latice ruža

Hemoroidi - kantarion, kamilica i bosiljak

Opekotine - kantarion, lavanda i zova

Čirevi - bokvica, kantarion i maslačak

Rane - cvet nevena i hajdučka trava

Herpes, psorijaza - neven, žalfija i kamilica

Nagnječenje - gavez i ruzmarin

 

Izvor: Večernje novosti

 

Detaljnije

Veliki povratak svinjske masti, stigla je i u organska jela!

Objavljeno pod: Novosti

Iako poslednjih nekoliko decenija ozloglašena, svinjska mast postala je osnov moderne, organske ishrane. O njenim blagodetima govori Mirjana Ljutić, nutricionista.

Šta se desilo od vremena kada smo oblizivali brk posle kriške hleba s mašću i alevom paprikom?! Kada je nastao prevrat koji je doveo do toga da ova namirnica bude strogo prognana s naše trpeze? Kako je moguće da su je tako brzo i lako proglasili uzročnikom mnogih zdravstvenih problema?

Odavno započeti nutricionistički rat okončan je velikim povratkom domaće svinjske masti u savremenu ishranu. Zaplet je kulminirao sedamdesetih godina kada je problem masovne gojaznosti prouzrokovao veliki broj srčanih udara. Sve to i još ponešto uticalo je da se usvoje smernice o ishrani sa niskim procentom masti. Izgleda da je nov trend uveo i procvat moderne poljoprivrede i njen glavni proizvod žitarice, čija je ulja trebalo prodati. Tad proklamovane vrednosti doskoro su dosledno sprovođene i diktirale su jelovnik većine svetske populacije.

Svinjska mast bila je jedna od glavnih namirnica optuženih za povišen holesterol i srčane probleme. Potrošnja životinjskih masti drastično je opala, a biljnih ulja porasla. Ipak, rezultati nisu išli u korist tezi da problem leži u svinjskoj masti – broj obolelih nije se smanjio.

 

Savremeno društvo postalo je svesno da opasnost vreba od veštačkih masti skrivenih u industrijskoj hrani. Dokazano je da je svinjska mast, u manjim količinama, ljudskom organizmu potrebna za obavljanje svakodnevnih funkcija. Švedska je postala prva razvijena zemlja koja je odbacila opšteprihvaćena uverenja o nemasnoj ishrani i okrenula se ishrani s niskim procentom ugljenih hidrata i visokim procentom masnoća - LCHF. To je ujedno i najava modernih globalnih težnji.

Prija i deci i odraslima

Svinjska mast je najvažnija masnoća životinjskog porekla. Dobija se topljenjem sala i slanine, i to mokrim i suvim postupkom. Voda apsolutno ispari, belančevine koagulišu u vidu čvaraka i ceđenjem se odvajaju od masti. Tako nastaje domaća svinjska mast.

- U poslednje vreme domaća svinjska mast znatno se više ceni i preporučuje u ishrani od margarina, rafinisanog sojinog ili suncokretovog ulja. U društvu koje se sve više okreće organskoj hrani svinjska mast svakako ima mesto u tanjiru. Jede li se umereno, kao deo uravnotežene i dobro izbalansirane ishrane, a ne svakodnevno, može biti veoma korisna u ishrani dece i odraslih – kaže Mirjana Ljutić, nutricionista.

Svinjska mast je bele boje ili beložućkaste nijanse. Prijatnog je ukusa, miriše na čvarke, a da ne bi užegla, treba da se čuva u dobro zatvorenoj emajliranoj posudi na hladnom mestu. Može trajati do godinu dana.

Većinu mononezasićenih masti u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, vrlo zdrava masna kiselina, koja je dobra za kardiovaskularni sistem i povezana s manjim nivoom LDL – lošeg holesterola. Svinjska mast ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićenih masti, najviše oleinske i palmitoleinske, i oko 10 odsto polinezasićenih masti. Maslinovo ulje sadrži najviše oleinske kiseline – 70 odsto, dok svinjska mast sadrži 45 procenata, što je više od susamovog ulja (42%), kukuruznog ulja (28%), lanenog ulja (22%) i suncokretovog ulja (18%).

Jača imunosistem

Svinjska mast sadrži linolnu i miristinsku kiselinu, koje dokazano jačaju imunosistem. Ima visoku tačku ključanja – strukturu ne menja prilikom zagrevanja iznad 250 stepeni. Stoga namirnice pržene u svinjskoj masti apsorbuju manje štetnih radikala, koji se u slučaju drugih rastvorljivih namirnica, poput margarina, povećavaju prženjem. U kulinarstvu se svinjska mast posebno ceni zato što prženjem meso neće upiti previše masnoće i dobiće na ukusu.

Podstiče apsorpciju vitamina

Dodatna prednost svinjske masti jeste ta što se masnoće iz nje pretvaraju u energiju i podstiču apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima. To su vitamini A, D, E, K, što znači da vinjska mast u hrani pomaže crevima da apsorbuju ove vitamine u našem telu. Osim toga, dokazano je da svinjska mast sadrži holesterol koji se pod uticajem UV zraka pretvara u dragoceni vitamin D.

Ima manje holesterola od margarina

Svinjska mast je masnoća poznata kao triglicerid, koji se sastoji od tri masne zasićene kiseline. Uprkos svojoj reputaciji, ima manje zasićenih masnoća, a više mononezasićenih masti, pa samim tim i manje holesterola nego jednaka količina margarina.

 

Izvor: Blic Žena online

Detaljnije
Subscribe to this RSS feed